понедељак, 22. фебруар 2010.

Ликови богова и осталих личности

Ликове Хермеса, Велеса и других богова нећемо посебно износити у јавност, ван поглавља романа, јер Прамајка може да се наљути и да нам одузме путоказ и кесицу песка са Лепенског вира са чаробним моћима.

Ово је слепи путник на броду за кога се испоставило да је лично ФЕЈСБУК са 3, 4,5... милиона пријатеља:


а ово је, наравно ГОСПОЂА ГУГЛ:



Ово су личности које су на кастингу за учешће у роману, нестрпљиве да доживе своја два екрана славе...










недеља, 21. фебруар 2010.

ПРАМАЈКА


Мудра мајка и помајка свих богова и људи. 


Путницима са Арга је дала путоказ кроз пра и пост историју, а Златани кесицу песка са Лепенског вира са чаробним женским моћима.

Извршилац њених налога је Хермес, кад није заузет љубавним и другим пословима.

"Лако је твојим девојкама да воле бога", каже она Хермесу, "љубав се учи на гусанима".

ХЕРМЕС и имејл-легионари


Живахни гласник богова и десна рука Прамајке.


Опседнут је женским делом људске популације, а од мушких једино цени Шекспира кога повремено цитира.

Под његовом командом су имејл-легионари који извршавају налоге Прамајке и одржавају виртуелно устројство овог и других светова.

ЖУКИ - БОЈ, касније ПРОТЕЈ


Жуки - бој је ИСТИ ОВАКАВ, само МУШКИ и тридесетак година старији.


Његова компанија је целу државу претворила у своје предузеће и планирала да откупи сву прошлост и будућност.

После неуспеха са Старим Словенима Жуки - бој је променио послове, изглед и име у ПРОТЕЈ и кренуо у велике пословне акције са компјутерским програмима за намамљивање туђих  дротова и постао мета за вештачке роде и друге птице.


Господин Строги

Господин Строги је такође био водитељ на тендеру за опремање «Темељ-куће» и остао упамћен по жељи да догађаје држи на неком смисленом нивоу, али то наравно није могло да прође и он је ефикасно смењен. Понове ће се појавити као кустос и важна личност у Платоновој пећини, а радно место му је локационо исто као Сократово у Аристофановој комедији...

Он такође има само један, али озбиљан лик, јер се бави чврстим, утемељеним стварима, као што су тендери, митске институције и овај визуелни роман...


Господин Жоли и Мистер Габаритни

Господин Жоли је био водитељ на тендеру за опремање «Темељ-куће» и успео је да изгура тендер по жељама организатора све док Раде није узео ствар у своје руке и опалио два случајна електронска снопа из Прекобарчевог Буџислава – тачно изнад његове главе. Ту му се губи траг, да би га понови срели као високог саветника великог бизнисмена Жуки-боја. Развијао је успешан глобални пројект «Моје најбоље предузеће зове се Држава» и планирао пројект о куповању историје, и то ђутуре, са све традицијом, обичајима и историјским догађајима.

Он има само једну слику јер његово лице подразумева вишеструке идентитете који проклизавају из једног у... у седми, дванаести... колико већ затреба.



Други саветник Жуки-боја појављује се само у штампаној верзији романа. Он се зове Габаритни, а креира и покушава да оствари план о куповини Јужних Словена, онако ђутуре, са целом њиховом историјом, традицијом и будућношћу и изгледа овако:


 

Mister NEW WAVE

Mister NEW WAVE или скраћено MNW, eлегантан млађи човек, помодних схватања, љубитељ нових трендова. Дуго је веровао да невладине организације на својим нејаким леђима држе овај свет.

Издржао је драматичне догађаје у којима је више пута страдао и гинуо. Увек се поново појављивао, оран и непромењен, јер су му отац и мајка, под утицајем стрипова и цртаћа чији су били одушевљени фанови, оставили у наслеђе генетски састав са опцијом ресетовања, прилагођен новим временима. «Рођен сам за нови век – каже - а у споту живим!»

Придружио се Амикиној истраживачко-насељеничкој експедицији када је пропао као водитељ излобираног тендера за опремање Темељ-куће и Octopodus Vulgaris драматично показао своје незадовољство.

Потопите га два-три дана у Дунав, препоручивала је Прамајка. Нека рони кроз историју, брже ће сазрети.

На сцени и у животу примењује девизу: «БОЉЕ IN НЕГО OUT!».

Кроз много година, тачније 2039, вратиће се под окриље невладиних организација. Као непосредни учесник и заштићени сведок објавиће електронску књигу «Прва и једина истинита хроника о Насељавању Византије - Експедиција из Amika.rs под вођством MNW”, аутор Mister New Wave, издање “My home, слатки доум” и асоцијације невладиних организација.

У млађим данима изгледао је овако:

... у роману изгледа овако...





... а после његовог нестанка, и то двоструког, крма коју је ка5ан назвао «Мистерове сузе» овако је изгледала


У каснијим годинама, као аутор и издавач, изгледаће овако

КА5АН 5АР 5РОВИЋ

КА5АН  5АР  5РОВИЋ, или ка5ан, или 55.

Искусан поморски вук који је пловидбу познатим океанима заменио за чари откривања и насељавања Византије у Златанином друштву.

Носилац појаса «Мајстор последњег дана» у елитној академији специјалаца антиелектронских шарлама.

Велики поштовалац Питагоре, духовни потомак Спинозе и рођак 5ковића, 5рића, 5ричевића а можда и 5 Буна. У далеком сродству са 3гве Лиом, 6ићем и Осимом, који је променио једно слово у презимену.

Постоје избеглице, емигранти, досељеници и одсељени – каже. Ја сам убеглица и нећу то да останем.

Путоваћемо – обећао је Златани. Сада, када цео свет све своје доноси овамо, треба отићи и видети шта је то што је оставио само за себе.

Његова девиза је: БИТИ САМ, ТО ЗНАЧИ БИТИ У НАЈБОЉЕМ ДРУШТВУ. Изузетак је, наравно, Златана: ако одбацим њену љубав, упашћу право у историју

Некада, у поморској академији, изгледао је овако



Желео би да изгледа овако


или овако


А сада се труди и даје све од себе да изгледа овако
 

и овако


А ово је "АРГО", уз Златану његов понос и дика


ЗЛАТАНА

ЗЛАТАНА - Откако је упознала ка5ана 5ра 5ровића обуздава златасте одсјаје свог ранијег живота и чари златне слободе због заједничког живота са њим. «Оставићу му део слободе» - одлучила је – «и бићу глупа, о, да, глупача, онолико колико затреба...»

Прамајка једино са њом разговара. Уз наук како да покори ка5ана, Златани је поклонила кесицу магичног песка испод Лепена који обезбеђује рађање нових мајки и путоказ за излазак из лавиринта заборављених Времена.

Њена девиза је: «ШТО ДАЈЕШ, ТО И ДОБИЈЕШ!»

ЗЛАТАНА вам је већ позната



Пре него што је упознала ка5ана 5ра 5ровића, Златана је водила скроман и једноличан живот




Бавила се спортом





и није се раздвајала од своје сестре, Шехерезадине рођаке


Она би највише на свету волела да изгледа овако


и труди се и даје све од себе да изгледа као на овој слици


Сви смо запамтили њен импресивни лик и појаву у Магленој соби док нам се врхови прстију тако узбудљиво додирују

осим једног злобног провајдера, који на Мрежи држи једну од њених најлепших слика, и повремено ту лепоту замењује овом сликом


што јесте стилизација, али и разлика, не само у квантитету.

Ова госпођица није Златана већ њена сестра од тетке



која је на великом кастингу добила улогу Шехерезадине цимерке и интимуса, али у неком другом роману мени непознатог аутора који се већ дуже пише и брише.
Личе, зар не?
Надам се, ипак, да његов и мој роман неће задесити та судбина истости.

субота, 20. фебруар 2010.

ПРЕКОБАРАЦ

ПРЕКОБАРАЦ, досељеник из прекобарских држава, уморан од онога што је доживео и видео, оптерећен технолошким помагалима која очекују да њихов власник буде на нивоу њихових моћи...

Каже о себи: "Из земаља које нестају, вратио сам се у завичај који више не постоји. Живео сам у оба система и побегао из оба. Из Ништа у настајању, дошао сам у постојано Ништа..."

Стално је под присмотром полиције коју интересују «прави разлози» његовог повратка и његов моћни штап који све може, последње технолошко или, по Радету, чаробњачко чудо.

Једини успева да прати Радета у његовим духовним узлетима и кафанским ритуалима.

Бал - кан– кан? – пита. – Кан – кан – бал? Кан и бал?

Његова девиза је изричита тврдња: «БАЛКАН ЈЕ ПРИВРЕМЕНИ ПСЕУДОНИМ, ТАКОРЕЋИ УМЕТНИЧКО ИМЕ».

Дакле, тај Прекобарац је приложио неколико фотоса од којих понеки и личи на њега. Мораћете да сами изаберете, ја сам ту немоћан

Oво је његов необичан долазак у Amika.rs, који је преко везе прибавио Амик из полицијске документације:


Волео би да у познатом друштву изгледа овако


а да ово буде његов лик за непознате,



У полицији кажу да Прекобарац изгледа смирено, искусно и опасно


пре свега због свог чаробно-моћног вишенаменског штапа


за који Раде тврди да је некада припадао Мерлину и да га је Прекобарац добио на чувеној целоноћној партији покера са Нострадамусовим унуком и то зато што је ређао карте по Фибоначијевом низу и добио мршаву кенту – ситно зрнце радости, али одлучујући вишак у укупном збиру; што је још један доказ да се у ситницама крије вредност и моћ... – и ту сам изгубио нит концентрације јер ми је то већ била трећа, убрзана тура у Радетовом друштву.

Прича се да Прекобарац сада изгледа као на доњој слици, што се може проверити у књизи "НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ" у издању ТАРДИСА чим књига (коначно, најзад, некако...) изађе из штампе:

РАДЕ

РАДЕ, први насељеник Amika.rs и први кандидат за оснивача новог града који ће бити равнотежа првоствореном и тако уравнотежити нестабилно и слабо насељено тле Византије, дакле човек чије ће одлике (које изгледају као мане у Великој Празнини) постати наговештаји нових вредности и... и не питајте ме више о томе, питајте Радета.

Искусни коктел-мајстор који је од два позната пића, пива «Лутхандер» и препеченице «Жежена са Рајца» створио светски бренд «Трофазни шатл Свете Луције»



провереног деловања


Открио је оно што је свима било видљиво и баш зато непрепознатљиво – да Amika.rs изнутра има облик магнетне потковице, а споља магичног слова/броја «Пи», оног из кога се извлачи чувено средиште «златног пресека».

Магијским штапом Прекобарца прекинуо је велику манипулацију и непринципијелно лобирање у опремању нове «Темељ-куће».


Сматра да баук кружи планетом, баук баксусизма и да су кафане и кафићи једина места где не залази.


На опште изненађење, стигао је славног Шамполиона у откривању старих, мало познатих култура.


Као човек широких схватања и различитих искустава, има две девизе.


Прва је: «ВРЕМЕНА СУ УВЕК ИСТА, САМО СЕ ГАЗДЕ И ШАНКЕРИ МЕЊАЈУ».


Друга: «КАД ДОЂЕШ У БАЊУ, ВИШЕ НЕМА КАЈАЊА. МОЖЕШ САМО ДА КАЖЕШ – ЕВО ЈЕ БАЊА!»

Коначно, ово је Раде!
 
Штета, заклонила га је чаша.

Ево га, најзад, у свом елементу…

мада чешће изгледа овако



За свој изглед у штампаном издању визуелног романа мало се дотерао па изгледа овако:



АМИК

АМИК, вршњак Amika.rs-а и зачетник идеје о насељавању Византије.

Добио је име по Amika.rs који је изникао тамо где се он случајно нашао и назван је по њему, док је он сам још био безимен.

Открио је да свет ипак није округао већ раван; свет је плоча и то екранска. Није на корњачи, тачно је, већ је на леђима огромне многоглаве хоботнице Vulgaris Времена/ Техта/ Слика која све гута: људе и догађаје, деценије и државе.

Само се још Текст опирао. Он је срж која се мора излучити, слово по слово, кап по кап, као и у манастирској осами.

- Па, добро... Умножићемо слова... – Амик је олако обећао. - Послаћемо караване текстова да опет НАСЕЛЕ ВИЗАНТИЈУ.

Чим је Oktopodus отпузао у нове подвиге у Amika.rs-у се изнедрила мала хоботница, успузала на камен и својим крацима отворила Визуелну Књигу Света чији су се цветови помолили из јајета електронске Liber Mundi...

- Мала против велике?

- Велике ужасава и сама помисао да постоје исти као они, само мали – објаснио је Амик.

Његова девиза је: ПОСЕТИТЕ ВИЗУЕЛНУ КЊИГУ ДА ОНА НЕ ПОСЕТИ ВАС.

Волео би да изгледа овако


или овако



Међутим, у роману најчешће изгледа овако



или овако, зависно од доба дана и вашег односа према њему.



То и није тако лоше јер ће кроз двадесетак година изгледати овако


У "папирном" издању визуелног романа изгледа овако:

  А стварно је овакав: