Текст стар 12.000 година открива да је у атмосфери Земље вођена борба атомским оружјем која је спржила делове планете.
Древне цивилизације широм света
су бележиле своја сазнања. Од богова који су сишли са неба, који се спомињу у бројним
древним културама широм света, до невероватних летећих “дискова“ које су помињали
древни Египћани пре више хиљада година.
Могући писмени докази о древном
ванземаљском сукобу и напредној технологији која је постојала пре више хиљада година,
може се наћи у “Махабхарати” и “Рамајани” - два главна санскритска
епа древне Индије. Састоји се од 100.000 стихова - књига које су осам пута опширније од “Илијаде
и Одисеје” заједно. То је комбинација чињеница, легенди и митова.
бацио један једини пројектил
који је био снабдевен са свом енергијом универзума.
Читава једна колона дима и пламена,
светлог као хиљаду сунаца,
подигла се у својој својој лепоти.
То је било непознато оружје,
гвоздена муња,
гигантски гласник смрти,
које је свело на пепео
целокупну расу Вришниса и Андхакаса.
Лешеви су били толико спаљени
да су били непрепознатљиви.
Коса и нокти су отпадали.
Грнчарија је пуцала без икаквог разлога,
а птице су постајале беле.
… После пар сати
сва храна је била инфицирана…
… да би побегли из ове ватре
војници су се бацали у потоке
како би опрали себе и своју опрему.“
“Густе стеле пламена,
попут великог туша,
настале након стварања,
обухватале су непријатеља.
Густа тама се брзо надвила над домаћинима Пандаве.
Све тачке компаса су изгубљене у тами.
Жесток ветар је почео да дува
Облаци су се скупљали,
испуштајући прашину и шљунак.
Птице су лудо крештале…
сами елементи су изгледали узнемирено.
Чинило се да се сунце уздиже у небо
Земља се тресла,
оштећена страшном насилном врелином овог оружја.
Слонови су пламтели,
и трчали унаоколо у лудилу…
широм огромне области,
остале животиње су скончавале и умирале.
Са свих страна компаса,
стреле пламена су падале константанто и жестоко.“ – Махабхарата
У Рамајани има других референци које су веома сличне онима које су описане у претходном тексту.
Доказ, на који упућују теоретичари
древних астронаута, пронађен је 1992. године, када су истраживачи у Рајастану,
16 километара западно од Јодхпура, открили слој радиоактивног пепела, који је прекривао
површину од око осам квадратних километара.
Радијација је наводно била толико
интензивна да и данас загађује то подручје.
Древна археолошка налазишта Харапа
и Мохењо-Даро се третирају као још један важан доказ. Тамо су стручњаци открили
скелете разбацане широм те области, готово као да се тамо десио изненадан, екстремно
деструктиван догађај који је опустошио читаве градове.
да је могло уништити Земљу у тренутку-
Снажан звук у диму и пламену-
А на њему седи смрт…“ – РАМАЈАНА
Ако је атомска бомба заиста експлодирала
у прошлости, да ли за собом оставила кратер? Теоретичари древних астронаута кажу
да јесте, и указују на кратер са пречником од 2.154 метра, који се налази 400 километара
од Мумбаја.
Датум када је овај кратер створен,
према речима стручњака, се креће од 12.000 до 50.000 година. Извор: Webtribune
. rs
ПОРУКЕ ИЗ СВЕМИРА на www.amika.rs
Нема коментара:
Постави коментар