среда, 11. новембар 2020.

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА СВЕМИРА

 

Znanstvenici imaju novi način promatranja svemira, izgleda fantastično

·                                 Autor: Miroslav Wranka

Koristeći podatke prikupljene tijekom pedesetak godina istraživanja Sunčevog sustava moguće je izraditi vrlo dojmljive vizualizacije dalekih svijetova

Godinama su postojala samo dva načina kako su astronomi mogli vidjeti udaljene svjetove u Sunčevom sustavom: pomoću moćnih teleskopa ili slanjem svemirskih letjelica u pustoš i tminu svemira kako bi ih snimile izbliza.

Sad imaju i treću mogućnost: vizualizaciju podataka.


Novi program Worlds Beyond Earth u planetariju Hayden u American Museum of Natural History u New Yorku (SAD) prikazuje slike  nastale korištenjem podataka tijekom 50 godina svemirskih misija, prikupljenih pomoću robotskih sondi, teleskopa i simulacija u superračunalima američke svemirske agencije NASA-e, Europske svemirske agencije i Japanske svemirske agencije od sedamdesetih godina prošlog stoljeća.

I drugi američki planetariji, poput Adlera u gradu Chicagu, koriste vizualizaciju podataka oslanjajući se na istraživanja planetarnih orbita, mapa površina i lokacije svemirskih letjelica.

Tako su, primjerice, podaci lunarnog modula Falcon - korištenog tijekom misije Apollo 15 - pomogli pri kreiranju slike Mjesečeve površine.

Falcon je na površinu Mjeseca doveo astronaute Davida Scotta i Jima Irwina. Tamo su koristili prvi mjesečev rover.

Za sliku površine Marsa korištene su mape visoke razlučivosti koje su napravile NASA-ine letjelice Mars Reconnaissance Orbiter i Mars Global Surveyor, kao i ESA-in Mars Express.

Crveni je planet nekad bio prilično nalik Zemlji, s obiljem vode i kativnim vulkanima. Ali, jezgra planeta ohladila se tek 500 milijuna godina po formiranju, zbog čega je Marsovo magnetno polje oslabilo. Bez zaštite od solarnih vjetrova Marsova atmosfera isparila je u svemir.

Između 1989. i 1994. godine NASA-ina misija Magellan istraživala je površinu Venere. Tada je otkriveno kako je taj planet također bio nalik Zemlji, ali sad ima površinu toliko užarenu da se na njoj topi olovo. Također je ostala bez zaštitnog magnetskog polja.

Cassini je bila jedna od NASA-inih i ESA-inih najambicioznijih misija. Svemirska letjelica obišla je Saturn 294 puta, istražujući prstenove i mjesece koji okružuju taj planet tijekom 13 godina.

Tako je otkriveno kako mjesec Enceladus ispušta stupove vode u svemir, što je bio pokazatelj kako ispod ledene površine ima ocean tekuće vode, a i doznali smo kako se Saturnovi prsteni stalno mijenjaju te kako su puni mjeseca veličine kuće, nastalih od svemirske prašine.

Proces nastanka tih minijaturnih svjemirskih tijela usporediv je s nastankom svih osam planeta u Sunčevom sustavu prije 4,5 milijardi godina.

Cassini je također nosio sondu Huygens, koja se spustila na površinu najvećeg Saturnovog mjeseca Titana. On ima gustu atmosferu, ali je prehladan za tekuću vodu već su njegova jezera i kiše od tekućeg metana.

Vizualizacija podataka otkrila je i površinu Jupiterovog mjeseca Ia, gdje su vulkani toliko moćni da ih je moguće vidjeti teleskopom sa Zemlje.

Letjelica Voyager I je tijekom 1979. snimila Io, otkrivši kako je taj mjesec vulkanski najaktivnije tijelo u Sunčevom sustavu. Njegovi vulkani izbacuju lavu na desetke kilometara u svemir, a površinu prekrivaju jezera lave.

Pomoću podataka iz misije Galileo dobili smo bolji uvid u Jupiterovo magnetsko polje. Najveći planet u Sunčevu sustavu sastoji se od vrelog tekućeg metalnog vodika koji se okreće oko stjenovite jezgre, stvarajući moćno magnetsko polje. Jedno takvo polje pronađeno je i na Jupiterovu mjesecu Ganimedu.

Tijekom 2014. godine ESA-ina robotska sonda Rosetta sletjela je na komet 67P/Churyumov-Gerasimenko, širok tek nekoliko kilometara, koji je u tom trenutku bio udaljen od Zemlje gotovo 600 milijuna kilometara od Zemlje.

Na njemu je našla smrznutu vodu, prašinu i aminokiseline, temeljne sastojke potrebne za nastanak života, piše Business Insider.


ПОРУКЕ ИЗ СВЕМИРА  на www.amika.rs

понедељак, 12. октобар 2020.

КО ЈЕ ИЛОН МАСК?

 Страница на Википедији посвећена Илону Маску лако се може помешати са делом научне фантастике или неким стрипом о суперхероју. Како другачије описати текст који почиње са: ”(…) генерални директор аеронаутичке компаније Спејс екс, директор и дизајнер производа у компанији Тесла моторс, и председник Соларног града (SolarCity). Оснивач је компаније Спејс екс, и суоснивач компанија PayPal, Тесла моторс и Zip2. Такође је осмислио футуристички супер-брзи транспортни систем познат под називом Hyper loop”. Илон Маск је жива верзија Iron Man-а.[1]

 Основао 8 познатих компанија, сваку продао, зарадио и основао нову… Сада прави и шаље комерцијалне ракете за сателите које се враћају на полазиште за нови лет, као и хит - електро аутомобил ТЕСЛА. 

https://elementarium.cpn.rs/teme/ko-je-ilon-mask/

четвртак, 24. септембар 2020.

ПОРУКЕ СВЕМИРА - пре 12.000 година – БОМБЕ ЈАЧИНЕ УНИВЕРЗУМА

Текст стар 12.000 година открива да је у атмосфери Земље вођена борба атомским оружјем која је спржила делове планете. 

Древне цивилизације широм света су бележиле своја сазнања. Од богова који су сишли са неба, који се спомињу у бројним древним културама широм света, до невероватних летећих “дискова“ које су помињали древни Египћани пре више хиљада година.

Могући писмени докази о древном ванземаљском сукобу и напредној технологији која је постојала пре више хиљада година, може се наћи у “Махабхарати” и “Рамајани” - два главна санскритска епа древне Индије. Састоји се од 100.000 стихова  - књига које су осам пута опширније од “Илијаде и Одисеје” заједно. То је комбинација чињеница, легенди и митова.


ДРЕВНИ ИНДИЈСКИ ТЕКСТ - МАХАБХАРАТА:

 “Гурка је, летећи у својој окретној и моћној вимани,

бацио један једини пројектил
који је био снабдевен са свом енергијом универзума.

Читава једна колона дима и пламена,
светлог као хиљаду сунаца,
подигла се у својој својој лепоти.

То је било непознато оружје,
гвоздена муња,
гигантски гласник смрти,
које је свело на пепео
целокупну расу Вришниса и Андхакаса.

Лешеви су били толико спаљени
да су били непрепознатљиви.

Коса и нокти су отпадали.
Грнчарија је пуцала без икаквог разлога,
а птице су постајале беле.

… После пар сати
сва храна је била инфицирана…
… да би побегли из ове ватре
војници су се бацали у потоке
како би опрали себе и своју опрему.“

 Други пасус:

“Густе стеле пламена,
попут великог туша,
настале након стварања,
обухватале су непријатеља.
Густа тама се брзо надвила над домаћинима Пандаве.
Све тачке компаса су изгубљене у тами.
Жесток ветар је почео да дува
Облаци су се скупљали,
испуштајући прашину и шљунак.

Птице су лудо крештале…
сами елементи су изгледали узнемирено.
Чинило се да се сунце уздиже у небо
Земља се тресла,
оштећена страшном насилном врелином овог оружја.

Слонови су пламтели,
и трчали унаоколо у лудилу…
широм огромне области,
остале животиње су скончавале и умирале.
Са свих страна компаса,
стреле пламена су падале константанто и жестоко.“
– Махабхарата

У Рамајани има других референци које су веома сличне онима које су описане у претходном тексту.

Доказ, на који упућују теоретичари древних астронаута, пронађен је 1992. године, када су истраживачи у Рајастану, 16 километара западно од Јодхпура, открили слој радиоактивног пепела, који је прекривао површину од око осам квадратних километара.

Радијација је наводно била толико интензивна да и данас загађује то подручје.

Древна археолошка налазишта Харапа и Мохењо-Даро се третирају као још један важан доказ. Тамо су стручњаци открили скелете разбацане широм те области, готово као да се тамо десио изненадан, екстремно деструктиван догађај који је опустошио читаве градове.

 “То је било оружје толико моћно

да је могло уништити Земљу у тренутку-
Снажан звук у диму и пламену-
А на њему седи смрт…
“ – РАМАЈАНА

 Шта се стварно десило пре више хиљада година? Шта је древни човек документовао у овим древним текстовима?

Ако је атомска бомба заиста експлодирала у прошлости, да ли за собом оставила кратер? Теоретичари древних астронаута кажу да јесте, и указују на кратер са пречником од 2.154 метра, који се налази 400 километара од Мумбаја.

Датум када је овај кратер створен, према речима стручњака, се креће од 12.000 до 50.000 година. Извор: Webtribune . rs

ПОРУКЕ ИЗ СВЕМИРА на www.amika.rs

петак, 18. септембар 2020.

ТОРИНО (ТУРИН) ОСНОВАЛИ СУ ВАНЗЕМАЉЦИ

Сви знамо за Хајнриха Шлимана који је ткрио је 1868Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у МикениОрхомену и Итаци, руководећи се старим списима.

У Махабхарати и на сумерским таблицама записане су велике битке на земљи и небу и хероји који се спуштају па подижу на небо. И то може бити истина као Шлиманова Троја. Постоје разбацани огромни обрађени блокови и спржени делови земље из прадавнине које је само нека невиђена енергија могла да разбаца и спржи – те битке су се вероватно заиста догађале.

 У античкој митологији постоји прича о настанку града ТОРИНА ( или Турин)у северној Италији на реци По. Феаетон син Хелија бога Сунца измолио је оца да управља небеским кочијама да би доказао божанско порекло. Отац је најзад дозволио, али он није умео да управља колима,  почео је да пржи небо и Земљу и бог Зевс га је оборио муњом. Пао је у реку Еридан. Овидије у својим Метаморфозама и Херодот пишу да је то река По.

Шта се стварно догодило? Ванземаљски брод се срушио у По, а постоји и легенда да су ванземаљци основали Торино. Постоје пећински цртежи које показују особе у скафанндериима, као и чињеница да је у околини Торино нагло развијена металургија и обрада метала. 


Презиме Турин постоји у Словенији и у Србији, можда су то далеки потомци и носиоци легенде?

У близини је опатија Сан Микеле и мало место Корио, тамо где је пре два миленијума цар Константин видео крст на небу и хришћанство прихватио као званичну религију. 


Недавно, у том пределу НАТО је признао да су авиони имали око 200 необјашњивих сусрета са НЛО летелицама.

Доста је основа да та алтернативна историја једног дана постане истина.

www.amika.rs

недеља, 13. септембар 2020.

СВЕ ШТО СТЕ ХТЕЛИ ДА ЗНАТЕ О ВАНЗЕМАЉЦИМА

 Рекло би се, бар према сведочењима оних који су имали конкретна искуства са ванземаљцима, да је њима, из неког разлога, посебно интересантан људски организам, односно тело.

Све је више сведочења оних који тврде да су их ванземаљци киднаповали и затим проучавали њихов организам, па и вршили експерименте над њима. Сличне опите вршили су и на животињама, а узимали су и узорке камења, земље…

Зашто све то чине, не зна се тачно, али нас, разумљиво, највише интересује зашто их толико занима наше тело. Међутим, и нас, поред осталог, занима њихово тело.
Постоји ли начин да неко од Земљана утврди основне карактеристике ванземаљаца, односно њихов спољњи изглед, анатомско–биолошку структуру, њихове психичке способности, па и да према тим подацима изведе закључке какво је подручје односно планета одакле долазе, процени степен њиховог технолошког развоја, па чак и степен еволуције.


Шта знамо о ванземаљцима и колико можемо рећи да их познајемо?

На све ово осврнула су се двојица врсних познавалаца ове загонетне материје и дала, према својим сазнањима, конкретне процене. Ево неколико најосновнијих детаља из њихових истраживања.

Живе далеко од свог сунца

Британац Дејвид Кумер, из Херефорда, члан је групе која се бави проучавањем мистериозних појава везаних за НЛО–е. Недавно је изнео низ претпоставки и разматрања о анатомији, биолошким потребама и захтевима ванземаљаца. На основу њихових физичких карактеристика, Кумер је донео неколико закључака,
- Ако погледамо ванземаљце и прочитамо многе извештаје о отмицама, видимо да они, од случаја до случаја, веома разнолико изгледају. Али, ипак, у највећем броју примера слични су по неусклађености између тела и главе, за шта свакако постоје одређени разлози. И сам облик њихових тела указује на неколико ствари. Користећи земаљске врсте као мерило, не би се рекло да су, рецимо "мали сиви" бића која живе, под водом, јер, очигледно, немају аеродинамична тела. Друго, на основу тврђења очевидаца да ова врста ванземаљаца има велике очи, намеће се закључак да можда живе у мрачној или ноћној средини или, пак, да су нека подземна раса. Могуће је и да је њихово сунце удаљеније од њихове планете него наше од Земље, па да је интензитет светлости која стиже до њих, слаб. У том случају следи, да они добијају много мање ултраљубичастог зрачења од нас на Земљи.

Да ли њихове очи прикупљају светлост?

Ако је филм из Розвела, о обдукцији једног ванземаљца, истинит, да ли је мембрана, одстрањена том приликом из његовог ока, била, у ствари, ултраљубичасто филтер сочиво?
Што се тиче мањих, односно ситнијих тела ових ванземаљаца, можда је то последица већег гравитационог дејства њихове планете, комбиновано са другачијим атмосферским притиском. Могуће је да су на почетку процеса њихове еволуције, овај притисак и гравитационо деловање ограничили њихов раст и кретање. Да би се то надокнадило, побољшане су њихове интелектуалне способности, што вероватно може објаснити зашто су им несразмерно велике главе.

Неосетљиви на патње отетих

- Не оспоравам њихове психичке способности, али сматрам да је неправедно узимати као њен извор искључиво мождану масу.
Што се пак тиче њихових емоционалних реакција и односа према људској раси, степен технолошког развоја неке цивилизације не мора обавезно бити сагласан степену њеног социолошког развоја. Погледајте нас, са нуклеарним оружјем и свим оним страхотама које једни другима свакодневно чинимо. Погледајте лица људи који су уплетени у разне грозне сценарије. Да ли смо заиста толико различити од ванземаљаца који врше отмице, а можда и разна друга насиља? - пита се Дејвид Кумер, а потом наставља, 

- Што се тиче технологије ванземаљаца, она је свакако далеко супериорнија од људске. Могуће је да су је развили користећи се разним психичким законитостима којих ми, за сада, нисмо свесни. Ипак, ако су се њихове летелице квариле и затим падале, или ако су на неки начин обаране, значи да су или рањиви или веома неопрезни. Ако су од нас психички развијенији, не значи дакле да су и савршени. То се види и из чињенице да неће, или не могу, да осете или разумеју како се осећају људи које отимају и над којима врше експерименте, често при томе и из мозга отетог извлачећи церебралну супстанцу - објашњава Кумер.

Како се размножавају?

Не знам како се, услед "одсуства" полних органа (што је примећено у неким примерима), одређује пол једног "малог сивог", нарочито ако се то одређивање врши као код људи. Многе земаљске врсте имају репродуктивне органе у самом телу. Можда је то случај и са овим ванземаљцима? Ипак код неких ванземаљаца виђан је неки орган који би могао бити репродуктивни. Је ли то нека врста органа за полагање јаја (као код већине женки инсеката), или они пак имају само један род, односно сами себе "замењује", рађајући своје минијатурне верзије.
Уста ванземаљаца су углавном мала и у облику прореза. Сматра се да не би била много корисна за вербалну комуникацију, и зато они користе телепатију. Али и у том случају морају да познају неки језик, можда чак и сличан нашем. Ипак, иако структура уста искључује говор, онакав какав бисмо ми разумели, она допушта звукове као што су звиждук, цвркут и шиштање, што су потврдила и нека сведочења очевидаца. А овакав начин "говора" неодољиво подсећа на "говор" делфина. То би могло значити и да су они у некој међусобној, блиској разумној вези. Затим, оваквом облику уста, одговарала би лагана, течна храна. Сетите се случајева осакаћене стоке којој су ванземаљци одстрањивали неки унутрашњи орган. На мртвим телима ових животиња, у близини места одстрањених органа, било је и по неколико малих рупичастих рана. Претпоставља се да је одстрањење органа вршено управо кроз те рупе, које су мање од самих органа. Изгледа да су ти органи ванземаљцима били од мање важности за истраживања, односно да су их они претварали у течно стање, и исисавајући користили их можда и као храну.

Први анатомски приказ

Ово Кумерово разматрање може донекле илустровати анализа коју је сликовито дао један члан специјалне десеточлане групе блиске америчкој влади, под пседонимом "Фалкон". То је детаљан опис ванземаљца, типа "малог сивог", направљен према цртежима већег броја сведока – али и зачуђујуће детаљним анализама његове анатомије, што и наводи на закључак да је пре реч о једном ухваћеном или настрадалом уфонауту него о типизираном ванземаљцу.Било како било, први пут смо у прилици да видимо анатомски изглед једног интелигентног бића које потиче из звезданог система различитог од нашег.

"Фалкон" описује:

- Висина ових бића је између метар и метар и петнаест центиметара. Очи су веома велике, готово као код инсеката, и имају пар унутрашњих капака. На месту где би требало да је нос, имају само два отвора. Уста су мала, немају зубе, већ само очврсли део налик на гуму.
Унутрашњи органи су им прилично једноставни. Постоји један орган који изгледа функционише и као срце и као плућа, а систем за варење им је прилично упрошћен. Кожа ванземаљаца веома је еластична и тврда, вероватно очврсла од њиховог сунца. Мозак им је сложенији од нашег. Док је центар за контролисање наших очију смештен у задњем делу главе, њихове очи контролише предњи део мозга. Слух им је много бољи од нашег, и чак је осетљивији од псећег. Репродуктивни органи су им… постоје и мужјаци и женке.
Бубрези и бешика су као један орган, за избацивање непотребних материја. Имају још један орган за који научници претпостављају да служи за претварање чврстих материја у течне. Шаке им имају четири прста, а немају палчеве. Стопала су им мала и са опнама између прстију. Просечни животни век им је од 350 до 400 година, ови ванземаљци имају коефицијент интелигенције преко 200.

Пренето са /www.alo.rs

 www.amika.rs


недеља, 06. септембар 2020.

ДРЕВНА МЕСТА - ДЕЛО ВАНЗЕМАЉАЦА

 


Наша планета је дом спектакуларних остатака из прошлих епоха, грађевина за које се чини да се супротстављају технолошким могућностима свога времена било због тога што су превелике, претешке или сувише сложене. Управо због тога, има оних који вјерују да су древни градитељи пратили „ванземаљска упутства“ или да можда руке које су градиле ова мјеста нису биле са овог свијета. Забавно је размишљати о томе да ли су ванземаљци некада заиста посјетили земљу или не, али истина је да нема никаквих доказа да су они боравили овде нити да су имали ишта да градњом неких од највећих и најмистериознијих грађевина на планети. Иако ванземаљци овдје очигледно нису умијешали своје прсте, то ова мјеста не чини мање чаробним и потпуно невјероватним…

 Саксајуаман (Sacsayhuaman)



 Изван града Куско, древне престонице Инка, у перуанским Андима, смјештена је тврђава Саксајуаман. Изграђена од огромног камења које је исклесано и наслагано попут неке слагалице, неки сматрају да би тврђава могла бити дјело древне цивилизације која је добила малу помоћ од ванземаљских пријатеља. Хиљаду година стари зидови тврђаве су сазидани од камена, при чему је сваки комад тежак и до 360 тона, а морао је бити ношен преко 30 километара прије него што је подигнут и постављен на своје мјесто са готово ласерском прецизношћу. Како је једна древна култура успела да оствари овакав инжењерски подухват је веома занимљиво питање. Испоставља се да су Инке биле вјеште у изградњи кућа и тврђава подједнако као и у посматрању неба и прављењу календара. Заправо, тврђава Саксајуаман није једини примјер њиховог сложеног зидарства. Сличне зидине се могу пронаћи широм империје Инка, укључујући и оне у граду Куско где је 12-угаони камен пажљиво постављен на своје место. У скорије вријеме археолози су открили трагове система ужета и полуге који су Инке користиле за превоз камена из каменолома у градове, систем који се ослањао на снагу и генијалност, а не на ванземаљске архитекте.

Наска линије


На високом и сувом платоу, неких 300 км југо-источно од Лиме, 800 дугачких равних, белих линија је урезано у перуанској пустињи, наизглед насумице. Њих прати и 300 геометријских облика као и 70 фигура животиња, укључујући паука, мајмуна и колибрија. Најдужа линија иде директно попут стријеле дужином од неколико километара, а највећи облици се најбоље могу видјети из ваздуха. Научници вјерују да су ови цртежи стари двије хиљаде година, а због своје старости, величине, видљивости из ваздуха и мистериозне природе, ове линије се често наводе као један од најбољих примјера ванземаљског рада на Земљи. У супротном, како би једна древна култура била у стању да направи један тако велики пројекат у пустињи, без могућности летења, и зашто би то чинили? Испоставило се да је прилично лако схватити како су линије настале. Овај енигматски дизајн је добијен уклањањем горњег слоја камења, боје рђе и излагањем свијетлијег бијелог пијеска који се налази испод. Зашто су ово чинили је мало теже објаснити. Ове линије су први пут проучаване раних 1900-их, а касније се дошло до закључка да оне указују на свечана или ритуална мјеста везана за воду и плодност. А осим тога што се могу видјети из ваздуха, могу се видјети и са околних обронака.

 Египатске пирамиде



 У непосредној близини Каира, у Гизи, најпознатије египатске пирамиде ничу из пустиње. Изграђене прије више од 4.500 година, пирамиде у Гизи су монументалне гробнице гдје су сахрањиване древне краљице и фараони. Али како су тачно Египћани изградили овакве ствари? Кеопсова пирамида је направљена од милиона прецизно тесаних комада камена од којих је сваки тежак најмање две тоне. Чак и уз помоћ данашњих кранова и друге грађевинске опреме изградња овако велике пирамиде би била поприличан изазов. Осим тога, ту је и астрономска конфигурација пирамида за коју се сматра да је усклађена са положајем звијезда у Орионовом појасу, а истиче се и чињеница да су три пирамиде у знатно бољем стању од осталих које су сазидане вијековима касније. Истина је да научници нису сигурни како су стари Египћани зидали ове пирамиде, а посебно како су то успјели тако брзо да ураде, али постоје бројни докази да су ове гробнице дјело хиљада људских руку.

IZVOR: www.travelmagazine.rs

www.amika.rs

среда, 02. септембар 2020.

ПРАСТАРИ ГРАД САВРШЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

 Пума Пунку или Врата пуме у Боливији у званичним документима је процењено да је настало пре око 1.500 година. Међутим неке чињенице говоре да  је саграђен пре  више од 10.000 година пре тога.

Изградња тако грандиозних, прецизних и полираних блокова није могућа ни са данашњом технологијом, а камоли техником људи из каменог доба.
Саграђена је од огромних камених блокова, од којих је највећи тежак чак 131 тона. Доношени су из каменолома удаљеног 80 километара.
Захваљујући датирању радиоактивним угљеником, познато је тек толико да је споменик настао између 536. и 600. године. Градитељи Врата пуме су  нестали, а неколико векова касније тај простор населиле су Инке.







Аустријанац Артур Познански 1926. године је објавио да Врата пуме нису саграђена пре једног и по миленијума, већ много раније – пре 15.000 година. Врата пуме по њему су били лука града Тиванакуа - најближа водена површина језеро Тититака, удаљено је од 12 до 15 километара. Како је он објаснио, у време изградње језеро је било знатно веће него сада. Многи данашњи истраживачи који одбацују званичну археологију верују да је Познански био у праву.
– Пума Пунку је једино место на планети које су градили сами ванземаљци – тврди Јорго Цукалос, публициста и водитељ.
Према његовим речима, то је била њихова зграда док су остале грађевине из комплекса Тиванаку биле људске и служиле су за обожавање „људи“ из свемира. Као доказ за то наводе се и необичне скулптуре.  – У изградњи је коришћена најнапреднија, сонична технологија. Да је то истина најбоље показује легенда Инка да су џинови користили трубе како би померали камене блокове – каже Цукалос.

Публициста Дејвид Чилдрес иде још даље у својим теоријама. – Велики свемирски брод с моћним алатима, тестерама и бушилицама слетео је на то место и почео да обрађује камене блокове, а затим направио Врата пуме. То место било је фабрика за производњу енергије – тврди он. – Ванземаљци су сами уништили Пума Пунку како би спречили људе да се докопају њихове напредне технологије.
У тренутку када је био на врхунцу, Пума Пунку је деловао још невероватније него данас, тврде археолози. Наиме, камен на њему био је прекривен исполираним металним плочама, офарбаном керамиком и текстилом.
Етнолог Џејсон Јегер каже да су Инке на месту Пума Пункуа пронашле напуштени град и прилагодиле га себи.
– Они су веровали да је Виракоча, бог стварања, управо на том месту створио људе свих нација и послао их да населе све земље. Постојеће структуре прилагодили су себи. Камени портрети на грађевинама за Инке су представљали управо те прве становнике планете.
Пума Пунку се налази на надморској висини од 12.800 стопа – што још више отежава објашњење како су транспортовали камење. Налази се изнад границе природног дрвећа да би се користили дрвени ваљци.
Саме Инке су порицали изградњу комплекса Тиахуанацо, што значи да је Тиахуанацо култура постојала НЕЗАВИСНО од Инка.

Најпознатије у Пума Пунку су тзв. Х-Блокови. Х блокови у Пума Пунку имају по 80 лица. Х блокови се међусобно подударају са тако великом прецизношćу да су архитекте највероватније користили систем пожељних мерења и пропорција. Блокови који су били тако прецизно исечени да сугеришу могуćност префабрикације и масовне производње. Сваки камен у Пума Пунку је фино исечен да би се повезао са околним камењем, а блокови се уклапају заједно као слагалица, формирајуćи носиве спојеве без употребе малтера. Ниво зидања је невероватан. У Пума Пунку ćете наćи невероватна камења савршених правих углова, готово глатка као стакло, што чини Пума Пунку јединственим. Само неколико места на земљи приказују ову врсту камена.
Сматра се да је Пума Пунку на свом врхунцу био “незамисливо чудесан”, украшен полираним металним плочама, живописном керамиком и украсима од тканине.
Пренето са www.svettajni.com

Milivoj Andjelkovic Ови блокови су ливени, а не резани. А како се то ради са каменом, ми не знамо, али су они - неки знали.

субота, 29. август 2020.

ДЕШИФРОВАНА ПОРУКЕ

Само једна порука – цртеж у житу -  је дишифрована – одговор на радио-поруку коју су Френк Дрејк и Карл Саган послали 16. новембра 1974 према звезданом систему М-13, удаљеном 25 светлосних година.

Прва је стигла 14.августа и показивала на цртежу у житу - лик са великим тамним устима и малим очима.

Друга је била сложена бинарно кодирана и стигла је 20 августа 2001. Садржи алтернативни систем генетског кодирања – једноструки хеликс са 6 база по спирали (уместо двоструког са 10 база као на Земљи) и бића са великом главом и малим телом.

Занимљиво је да је неким радио и ТВ станицама као и организацији Унаријус која промовише Теслу као „светлост која се враћа“, најављена та порука.


И - шта сад? Где је истина? У чекању на... ???

 Поглдајте и - знаћете више или мање, ко зна?

https://amika-album.blogspot.com/2020/

www.amika.rs


субота, 01. август 2020.

KRUGOVI U ŽITU

Krugovi u žitnim poljima, poljima kukuruza ili na livadama, raznih velicina i oblika pojavljuju se (preko noci) na raznim mestima širom celog sveta, a najviše u Velikoj Britaniji, od pocetka 20. veka do danas. Samo 2005. u toj je državi otkriven cak 71 novi krug, dok je širom sveta 2008. otkriveno 85 novih krugova. Neobicni i savršeno pravilni uzorci krugova i nacin na koji su napravljeni fasciniraju i naucnike i obicne ljude širom sveta. 


Za neke je krugove naucno je dokazano da su ih mogli, i najvjerovatnije jesu, napravili ljudi, uz pomoc užadi i lestava – dasaka koje su povlacili po poljima, no za mnoge, posebno one najljepše, nije pronadeno nikakvo naucno objašnjenje i cini se nemoguce da ih je napravila ljudska ruka. Neki su krugovi napravljeni i na vojnim podrucjima na koja je zabranjen pristup. Krugovi nastaju preko noci i zapravo u nekoliko minuta, ocito sofisticiranim metodama, a na mjestu gdje nastaju nisu pronadeni nikakvi ostaci pomagala ili ljudski tragovi. 

Postoje teorije da krugove u žitu rade vanzemaljci kako bi obilježili našu planetu nekim posebnim planom ili da na ovaj nacin pokušavaju komunicirati s ljudima. Kod nekih krugova otkriveno je pojacano polje elektromagnetskog zracenja. Teorije govore i o mogucoj Zemljanoj energiji, , božjim djelima, vrtlozima plazme ili vetra...

Kraj nekih krugova ljudi su primetili cudnu svetlost, a u Velikoj Britaniji, gde ima najviše krugova, lokalni stanovnici su doživjeli razne neprijatnosti, cudne situacije, npr. pronašli su tela stoke potpuno razderana i slicno, za što se cini da ne bi mogao napraviti itko sa Zemlje.
 

... POJAVLJUJU SE I DALJE, SVAKE GODINE...




Inače 2001.g. u Srbiji su se pojavila 3 kruga u žitu kod Odzaka i to u odnosu na njihove uobičajene dimenzije, poveća:

U Sloveniji takodje tri puta. Zadnji put u Ptuju  

 Pre toga 2000. godine na jednom polju nedaleko od Murske Sobote, a 2005. su se pojavili kod Pobrežja. Iako su meštani slučaj prijavili policiji, nikada nije otkriveno ko je odgovoran.

Na jednom drvorezu iz 1678 prikazan je đavo kako pravi krugove u žitu i kroz prošlost su ti krugovi različito nazivani („Vilinjski krugovi“ i sl.). Postoje povremena pominjanja tih krugova od početka dvadestog veka ali se njihov broj naglo uvečava u 80-tim godinama prošlog veka a dobijaju na kompleksnosti od 1990. godine na ovamo. I od tada postaju i sve veći i do nekoliko stotina metara u prečniku.

Najveća slika u žitu do sada pojavila se 7. avgusta 2009 u južnoj Holandiji u blizini grada Goes i velika je čak 530 X 450 metara i nazvan je „Ljudski leptir“. 

Jedna od najvećih i najlepših slika u žitu je tkzv. „Milk Hill krugovi u žitu“ koja sadrži 409 krugova i velika jo skoro 300 metara u prečniku (780ft, vidi sliku „409 krugova“)!


Mada ih se najviše pojavljuje u Južnoj Engleskoj ima ih i posvuda u svetu. Recimo, u Južnoj Koreji se juna 2008. godine pojavila divna velika geometrijska slika (vidi sliku „Koreja“).

Krugovi u žitu – poruka vanzemaljaca

.
Zadnjih par decenija širom sveta je aktuelan jedan fenomen koji nastaje u južnoj Engleskoj i Vels-u, a to su gigantski crteži nastali u žitu, tako što je ocrtani deo slike nastao uleganjem žita – crop circle. Samo u tom delu sveta su nastajali crteži koji su prikazivali neobične geometrijske slike i forme. Zadnjih godina fenomen je počeo da se pojavljuje širom sveta.
Istraživači i radoznali svet je odmah počeo da se bavi istraživanjem nastalog fenomena. Primećeno je da su stabljike žita na tim mestima drugačije, da nema tragova ljudskog rada, da je radioaktivnost povećana. I pre svega sve je zbunjivala veličina slika koje su bile vidljive mahom samo iz vazduha, zbog velikih razmera. Jedino su farmeri čije je žito bilo izgaženo bili u očaju.
Onda se pojavio film 1996 godine jednog momka iz okoline koji je uspeo da snimi dva svetlosna nlo objekta kako crtaju sliku u žitu. Nastupila je revolucija u svetu, prvi put su se našli dokazi kako nastaju krugovi u žitu. Reke ufo i nlo istraživača su se slivale u Južnu Englesku da pogledaju nastale crteže. Nije bilo sumnje da su krugovi u žitu delo vanzemaljaca. Kada se to poveže sa nizom povezanih fenomena sa neidentifikovanim letećim objektima, te sa ljudima koje su vanzemaljci oteli, dobijala se jasna slika prisustva vanzemaljskog života na Zemlji, medju nama.
Mnogo mističnih i okultnih grupa je primetilo da na tim mestima gde su nastali crteži vlada posebno snažna spiritualna energija i da su ta mesta zapravo hramovi na otvorenom. Odmah je uočeno da su crteži na zemljinim meridijanima snažne energije, takozvanim Hartmanovim čvorovima, i da su sigurno svojevrsna poruka ljudskom rodu. Počele su da se održavaju seanse i rituali šamana, gnostičara, druida, veštica, i to u samim krugovima. Ljudi su doživljavali mistična iskustva, koja su im po njihovim tvrdnjama menjala život. Jedini problem je bio što su ti hramovi na otvorenom i sveta mesta misticizma na kraju žitne sezone nestajala, jer je žetva uklanjala obrise crteža. No, po mišljenju aktivista, ta magijska praksa nove spiritualnosti i bajanja su se vezivala za žito i putem hleba i testenina koji se prave od takvog, posvećenog žita, evoluirali svest ljudi.
. . .
I nauka se uključila u istraživanje fenomena. Iako je većina naučnika odbijala da to ima ikakve veze sa vanzemaljcima i spiritualnim energijama, bilo je i onih koji su u tim crtežima videli poruke vanzemaljaca i njihovih civilizacija, razvoj i širenje svesnosti na zemlji i tako redom.
Ne treba napominjati da su New Age vernici odmah prihvatili crteže kao svojevrsne simbole nove svesnosti i nove nauke koja je u nastajanju, nauke ere Vodolije. Uočeno je takodje, da u crtežima postoji snažna povezanost sa Pitagorinom tajnom geometrijom, Haldejskom matematikom, Zlatnim presekom i drugim antičkim sistemima i geometrijskim formulama, a uočena je i pojava simbola nestalog naroda Maja.



Misteriozni krugovi pojavili su se u poljima pšenice u istočnom Vašingtonu (SAD), ali im se lokalni farmeri više raduju, nego što ih se plaše.
Ne možete učiniti ništa drugo, osim da se nasmejete”, kaže Sindi Gajb koja je vlasnica jedne od “pogođenih” njiva. “Uživljavamo se u teoriju da je reč o vanzemaljcima i da smo na neki način posebni, zato što su izabrali našu njivu”. 
Prijatelji su pozvali porodicu Gajb 24. jula 2012. godine kada je primećeno povijeno žito u pravilnim oblicima pored autoputa 174, oko osam kilometara od gradića Vilbur. 

U pšenici se iz vazduha jasno vide oblici koji podsećaju na detelinu sa četiri lista, ali Sindi kaže da joj liče i na uši Mikija Mausa. Krugovi prekrivaju površinu od oko 40 ari,

Krugovi u poljima su fenomen koji se decenijama javlja širom sveta. U istom ovom području, slične kružne šeme pojavile su se na njivama 2009. i 2010. 


“Pokušavamo da otkrijemo kako je neko uspeo da napravi ove oblike, a da pritom ne prelomi ni jednu vlat pšenice. Teško je hodati kroz krhku pšenicu i ne prelomiti je, ali je teško i poverovati da iza svega stoje vanzemaljci. Bizarno je što o ovome moramo da razmišljamo”, kaže Gejb. 

NEODGONETNUTE PORUKE ČOVEČANSTVU...

Zašto britanske obaveštajne službe pokušavaju da 'krugove u žitu' proglase najobičnijom šalom, a u Americi ih uništavaju 'ljudi u crnom'?

    Fenomen tajanstvenih krugova u žitu ne prestaje da uzbuđuje duhove, a broj zainteresovanih eksperata za ovu vrstu paranormalnog stvaranja stalno narasta. Jer, svakog leta se sve ponavlja, s tom razlikom što su krugovi i simboli sada još raznovrsniji i neuporedivo zagonetniji.
    Novost je i to što fenomen više nije isključivo britanski. U međuvremenu su otkriveni slični simboli i u žitnim poljima, Irske, Holandije, Španije, Portugala, Italije, Bugarske, SAD, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Japana i u Rusiji.
    Stručnjaci su pokušali da ovu pojavu simbola na poljima objasne na više načina: po jednima, radi se o elektromagnetskim silama, drugi opet smatraju da su žito napala razna gljivičasta oboljenja (ove gljive izgleda imaju veliki smisao za kreativnost), treći ne isključuju vojne akcije, a ponovljena je i teorija o olujnim vetrovima.
    Raspravlja se i o mogućim fizikalnim, botaničkim, meteorološkim, tehnološkim, geološkim ili psihokinetičkim procesima. A možda je u pitanju i više faktora istovremeno.
   Jedna grupa eksperata ograničila se isključivo na tumačenje znakova. Da li je u pitanju neka poruka, i ako jeste - onda kakvi su motivi onih koji je šalju? Da li neko hoće da nas upozori na nešto ili da nas, prosto, o nečemu informiše? Ili su u pitanju neki posebni planovi?
     Da ti znakovi, možda, nemaju veze sa mračnim prognozama eventualnih klimatskih katastrofa na zemlji? Ili je to nagoveštaj kraja jedne i početka druge epohe u razvoju naše planete? Da nije u pitanju neko nepoznato kosmičko biće?
    Stručnjaci su u jednom jedinstveni: u stvaranju simbola nije učestvovala ljudska ruka, niti se pak radi o nekom prirodnom procesu. Jedan od stručnjaka za tajanstvene krugove, Pat Delgado, čvrsto je uveren da je reč o nekoj nepoznatoj energiji, ili pak o nekoj, takođe nedokučivoj, visokorazvijenoj, možda, kosmičkoj inteligenciji. Sam Pat Delgado je u svoje vreme radio kao radarski ekspert pri NASA-i. Kako on kaže: 'Ova inteligencija je spiritualne, a možda i paranormalne prirode.
   Ne postoji reč kojom bi se mogla definisati. A sa našim dosadašnjim saznanjima nismo u stanju da zagonetku rešimo'. 
PLAVIČASTO SVETLUCANJE

    Zanimljivo je da poleglo žito nastavlja da raste i u horizontalnom položaju, da nijedna jedina stabljika nije povređena sa spoljne strane i ne pokazuje da je pojava izazvana nasilnim putem. Botaničari su, međutim, uspeli da vide kako je žito u zagonetnim krugovima donekle promenilo svoju molekularnu strukturu.
    Jedan od stručnjaka, Džordž Vingfild, misli da se u tim simbolima krije jedan viši, transcendentalni, metafizički smisao. On je mnoge dane i noći provodio na engleskim žitnim poljima i bio zapanjen pričom jedne žene koja je prilikom svog prvog susreta sa tajanstvenim znakovima primetila kako sa kružnih ivica klasje svetluca plavim svetlom. Vingfild je uočio da se mnogi piktogrami u žitu sastoje od veoma uskih pravih i kružnih linija u koje ne može stati ljudska stopa. Stabljike su krajnje precizno presavijene. Neki simboli su eliptičnog oblika, a pojavile su se i figure u kojima se centar uskovitlane površine nije poklapao sa geometrijskim centrom. Ponegde postoje i jasno uočljivi znaci koji pokazuju pravac kako da se priđe zagonetnim krugovima.Zanimljiva su i razmišljanja o tome koliko je vremena bilo potrebno da se simboli, od kojih neki imaju prečnik od čak 140 metara, ugraviraju u žitna polja. Na osnovu raspoloživih elemenata utvrđeno je da je sve trajalo samo nekoliko sekundi.
    Zanimljivo je i to da se broj krugova povećava iz godine u godinu. Uz to, nijedan čovek do sada nije uspeo da vidi kako se stvaraju zagonetni piktogrami, iako je veliki broj ljudi iz južne Engleske provodio dane i noći na žitnim poljima - upravo tamo gde su se figure i pojavljivale. Neki od njih tvrde da su videli kako se stabljike povijaju bez ikakvog šuma, a da pri tom nisu uočili ništa što tu pojavu prouzrokuje.
    Izuzetno je zanimljivo, da je primećeno da na mestima gde su prošlog leta viđeni krugovi, ovog puta ništa nije moglo da raste. Ispitano je zemljište, ali nije otkriveno ništa što bi dovelo do neplodnosti. Jedino su retke, zakržljale stabljike pokazale da imaju manje fosfata i nitrata, ali zato sadrže mnogo više hranljivih materija nego što je uobičajeno. Stručnjak Džorž Vingfiled smatra da se radi o nekoj višoj inteligenciji, o nečemu što je živo i što je u neposrednoj vezi sa odsustvom naše kolektivne svesti.  A poruku piktograma treba tražiti u njihovom simboličkom sadržaju. Neki znakovi veoma su nalik prastarim religioznim i mističnim simbolima, recimo onim koji prikazuju Zemlju i Sunce. Jasno je da se simbolika svih tih znakova obraća nesvesnom u nama.
    Nije beznačajno što se najveći broj kružnica pojavio u blizini drevnih keltskih svetilišta, kao što je na primer Silneri Hil
Crop circle mysteries
httpv://www.youtube.com/watch?v=Vu9DnwCvqQA

  >>> Sa raznih sajtova sakupio MA
          
http://www.amika.rs/